Kada pikirati rasad u veće saksije?
Vodič za uzgoj rasada
Rasad iz zajedničke posude ne treba pikirati čim nikne, ali ni čekati dok se korenovi sadnica potpuno ne isprepletu. Pravo vreme zavisi od razvoja listova, stanja korena i prostora koji biljke zauzimaju. Pogledajte kako da procenite spremnost, razlikujete pikiranje od kasnijeg presađivanja i obavite posao uz što manje uznemiravanja nežnih sadnica.
01
Zašto datum setve nije dovoljan
Broj dana od setve može da pomogne u vođenju beleški, ali nije dovoljan za odluku o pikiranju. Brzina razvoja zavisi od vrste, uslova gajenja i gustine setve, pa biljke posejane istog dana ne moraju biti spremne istovremeno. Pogledajte da li su se, pored kotiledona, pojavili prvi pravi listovi i da li sadnica može pažljivo da se podigne. Ako su se tek otvorili klicini listići, a koren je još veoma sitan, u većini slučajeva vredi sačekati. Uputstvo za konkretnu vrstu može da odredi drugačiji postupak. Datum zato koristite da znate koju grupu pregledate, a ne kao rok do kojeg sve mora biti presađeno. Korisnije je zabeležiti šta ste na biljkama uočili nego unapred odrediti isti dan za svaku vrstu.
Posle pikiranja svaka izdvojena sadnica zauzima svoju posudu, pa se ista grupa biljaka više ne smešta na površinu početne setvene tacne. Pre početka izbrojte sadnice koje nameravate da zadržite i pripremite mesto za njih. Računajte odvojeno broj biljaka koje vidite i broj onih koje ćete zaista presaditi: ne morate izdvojiti svaki primerak samo zato što je nikao. Tako ćete pripremiti odgovarajući broj saksija, bez prekidanja posla zbog nedostatka posuda ili mesta za odlaganje. Ako planirate prostor za veći broj biljaka, možete pogledati prostrani staklenik Orangerie, za koji su navedene površine od 47 do 70 m². Taj podatak služi za početno poređenje prostora; broj saksija koje ćete moći da smestite utvrdite prema merama svoje opreme i odabranom rasporedu.
Pravi listovi i koren pokazuju spremnost
Kotiledoni, odnosno klicini listići, prvi se otvaraju; oni nisu pravi listovi. Pravi listovi pojavljuju se nakon njih i imaju oblik karakterističan za biljku. Njihovo izrastanje je koristan znak da se rasad pomerio iz početne faze nicanja. Ipak, nemojte čekati univerzalan broj: kod nekih vrsta jedan razvijen pravi list može biti dovoljan za pažljivo rukovanje, dok drugima treba još vremena da ojačaju. Posmatrajte i stabljiku i opšti izgled sadnice, a ne samo broj listova.
Stanje korena dopunjuje procenu. Pažljivo izvadite jednu sadnicu sa ivice posude i proverite da li ima razvijenih sitnih korenova i može li da se odvoji bez povlačenja stabljike. U zajedničkoj posudi ne mora da se formira čvrsta korenova bala; važno je da biljku možete bez grubog čupanja da odvojite od okolnog supstrata. Nemojte mešati osipanje zemlje sa oštećenjem korena: rastresit supstrat ne mora ostati u jednom komadu da bi sadnica bila spremna. Posmatrajte samu biljku i koliko je nežno možete izdvojiti. Ako je još veoma sitna i rukovanje bi zahtevalo hvatanje tanke stabljike ili čupanje, ostavite je da ojača i proverite ponovo za nekoliko dana. Pregled jedne sadnice neka bude početna procena, a ne povod da odmah izvadite celu grupu.
02
Pikiranje zavisi od načina setve
Kada je više semenki posejano u jednu plitku posudu, pikiranje znači da odabrane sadnice pažljivo izdvojite i nastavite da gajite svaku zasebno. Ako ste seme posejali pojedinačno u ćelije, biljke već imaju svoj prostor i obično ne treba da ih premeštate čim se pojave prvi pravi listovi. Sačekajte da se koren razvije i da mu postojeća ćelija postane tesna; tada je reč o presađivanju u veću saksiju. Razlika je važna i pri rukovanju: iz zajedničke posude odvajate korenove susednih biljaka, dok iz zasebne ćelije premeštate jednu sadnicu sa njenim supstratom. Pre rada zato utvrdite da li je potrebno razdvajanje ili samo premeštanje u veću posudu, umesto da sve sadnice tretirate na isti način.
Pikiranje nije isto što i proređivanje: pri proređivanju višak biljaka uklanjate, a preostale ostaju na mestu. Ako se sadnice ne mogu razdvojiti bez većeg oštećenja, nemojte ih na silu čupati samo da biste svaku stavili u posebnu saksiju. U obzir uzmite način setve i uputstvo za vrstu, posebno ako biljka slabije podnosi uznemiravanje korena. Pre pripreme posuda razdvojite ove zadatke: koliko biljaka ostaje gde jeste, koliko ih izdvajate i koliko ih samo premeštate iz ćelija. Time dobijate broj novih saksija koji odgovara stvarnom poslu. Ako istovremeno birate prostor za uzgoj, klasični aluminijumski staklenici imaju navedene površine od 3,77 do 28,08 m². Izbor veličine povežite sa brojem posuda koje ćete koristiti, a ne samo sa veličinom početne setvene tacne.
Kada je postojeća posuda postala tesna
Koren koji izlazi kroz rupice na dnu može da bude znak da sadnica raste, ali sam po sebi ne znači da je već kasno za presađivanje. Važnije je da li se korenovi u zajedničkoj posudi prepliću ili se pri vađenju podiže gusta masa koja se teško razdvaja. I iznad zemlje možete uočiti gužvu: listovi sadnica se dodiruju i preklapaju, pa je teže prići pojedinačnoj biljci. To nije razlog da svaku odmah vadite, već poziv da pažljivije pregledate nekoliko biljaka iz različitih delova posude.
Brzo sušenje supstrata između zalivanja može ukazivati na to da je koren zauzeo veći deo male posude, ali zavisi i od uslova u prostoriji i same mešavine. Nemojte donositi odluku na osnovu jednog znaka. Ako se sadnica lako odvaja, koren je primetno razvijen, a biljke su zbijene, pikiranje je verovatno opravdano. Zabeležite da li se brzo suši cela tacna ili samo pojedine posude, pa taj podatak uporedite sa onim što vidite na korenu. Tako nećete svako češće zalivanje automatski tumačiti kao potrebu za većom saksijom. Pri pripremi mesta za nove posude možete uporediti i aluminijumski zidni staklenik, sa navedenim površinama od 3,69 do 14,34 m². Za raspored koristite mere novih saksija, jer one posle presađivanja zauzimaju mesto umesto početnih ćelija.
03
Izaberite saksije i pripremite supstrat
Nova saksija treba da pruži korenu više prostora nego početna ćelija, ali ne mora da bude mnogo veća od sadnice. U prevelikoj posudi veća količina supstrata može duže ostati vlažna nego što mali koren može da iskoristi, zato ne birajte veličinu nasumično. Ne postoji jedna mera koja odgovara svim vrstama: uzmite u obzir veličinu sadnice, korena i koliko dugo će ostati u novoj posudi pre narednog presađivanja. Ako imate nekoliko veličina saksija, uporedite ih sa jednom pregledanom sadnicom pre nego što napunite sve posude. Cilj je da koren dobije prostor, a ne da najmanja biljka odmah završi u najvećoj dostupnoj saksiji. Posude treba da imaju otvore za oticanje vode; plitka tacna može da olakša njihovo prenošenje.
Pripremite rastresit supstrat namenjen mladom rasadu i blago ga navlažite pre punjenja, tako da ne bude ni prašnjav ni natopljen. Ako koristite posude od ranije, očistite ih i proverite da otvori nisu zapušeni. Pripremite etikete sa nazivima vrsta i sorti pre nego što biljke izvadite iz početne posude. Kada su sadnice slične, lakše je održati red ako jednu grupu završite i obeležite pre prelaska na sledeću. Na radnoj površini odvojite mesto za supstrat, početnu tacnu i napunjene saksije, tako da ne morate da premeštate rasad dok mu je koren izložen. Ako uređujete novi prostor za rad, staklenici iz serije Limited Edition obuhvataju navedene površine od 3,77 do 28,08 m²; potrebnu radnu površinu odredite prema opremi koju ćete koristiti.
Kako izvaditi i presaditi mladu biljku
Ako je zajednička posuda suva, blago navlažite supstrat pre vađenja, da se ne rasipa oko korena. Malom lopaticom ili štapićem rastresite zemlju oko odabrane sadnice. Uhvatite je za list, a ne za tanku stabljiku, koja se lako ošteti. Pridržavanje lista nije zamena za oslobađanje korena: ako biljka ne izlazi lako, nastavite da rastresate supstrat umesto da jače vučete. Podignite koren zajedno sa malo supstrata. Ako su se korenovi dve sadnice zapleli, razdvajajte ih postepeno, uz što manje kidanja. Dok radite sa jednom biljkom, preostali rasad držite u posudi i ne ostavljajte koren dugo izložen vazduhu. Pređite na sledeću sadnicu tek kada za prethodnu imate spremno mesto u novoj saksiji, umesto da najpre izvadite sve biljke.
U novoj saksiji napravite otvor dovoljno širok da koren može da se smesti bez savijanja. Spustite ga nadole i vratite supstrat oko njega, pa ga blago pritisnite da sadnica bude stabilna, bez jakog sabijanja. Ako koren ne staje, prilagodite otvor umesto da ga ugurate u premalo udubljenje. Uobičajeno je da biljka ostane na približno istoj dubini na kojoj je rasla, ali proverite posebne zahteve vrste. Zalijte nežno da se supstrat slegne oko korena i odmah postavite etiketu. Završene saksije odlažite zajedno, odvojeno od onih koje tek treba popuniti. Pri uređivanju prostora za ovakav rad možete razmotriti oranžeriju T-modela, sa navedenim površinama od 16,52 do 30 m². Položaj radnog mesta i mesta za odlaganje ipak odredite prema merama klupa i tacni.
04
Nega rasada posle pikiranja
Posle presađivanja zalijte tako da se supstrat ravnomerno navlaži i priljubi uz koren, ali ne ostavljajte saksiju da stoji u vodi. Ako se višak zadržava u tacni, prospite ga. U narednim danima proveravajte vlagu u samoj saksiji, umesto da zalivate samo po rasporedu: mala posuda može da se osuši brže od veće, a uslovi se razlikuju od mesta do mesta. Ako ste koristili različite veličine posuda, nemojte pretpostaviti da svima treba voda istovremeno. Pregledajte ih zasebno, čak i kada pripadaju istoj turi pikiranja. Ne pokušavajte da nadoknadite privremenu klonulost stalnim dodavanjem vode; prvo proverite supstrat i drenažu. Korisna beleška posle zalivanja jeste da li je višak vode otekao, a ne samo da ste tog dana zalili.
Vratite sadnice na svetlo mesto sa uslovima sličnim onima na koje su navikle, izbegavajući naglo izlaganje jakom direktnom suncu. Postavite ih tako da možete da proverite listove i vlažnost bez stalnog premeštanja posuda. Blaga, kratkotrajna klonulost može da se javi posle rukovanja, ali obratite pažnju da li se stanje pogoršava i da li je koren dobro pokriven. Pri narednom pregledu uporedite stanje sa onim neposredno posle presađivanja: važno je da uočite promenu, a ne samo da li biljka trenutno deluje uspravno. Ako birate staklenik, piramidalni staklenik Oasis ima navedene površine od 5,53 do 18,9 m². U planu ostavite pristup tek pikiranim biljkama, tako da možete da ih pregledate i zalijete bez podizanja drugih tacni.
Kako rasporediti rasad u stakleniku
Za procenu mesta u stakleniku računajte gde će tacna stajati tokom rada, gde će biti prazne saksije i na koju ćete površinu odlagati presađene biljke. U obzir uzmite i prostor koji vam je potreban da priđete rasadu, zalijete ga i iznesete celu tacnu bez pomeranja drugih posuda. Broj kvadratnih metara sam ne govori koliko je takav raspored praktičan. Pre pikiranja nacrtajte položaj postojeće klupe ili radne površine i proverite gde bi stala naredna grupa saksija. Raspored možete proveriti praznim posudama: postavite ih onako kako ćete ih koristiti i proverite da li su dostupne i one u zadnjem redu.
Kada upoređujete staklenike, razlikujte mesto za biljke od mesta za čuvanje pribora. Na primer, aluminijumski staklenici sa ugrađenom ostavom imaju navedene površine od 5,52 do 28,08 m². Pri izboru rasporeda odredite gde će biti supstrat, prazne posude i etikete, a gde rasad kome svakodnevno prilazite. Nemojte istu površinu u planu istovremeno računati i za odlaganje pribora i za pune tacne. Ako se tokom pikiranja radna klupa postepeno popunjava biljkama, unapred odredite gde ćete ih preneti kada završite grupu. Tako će radno mesto ostati upotrebljivo i za sledeću turu, umesto da svako novo presađivanje počinje premeštanjem svega što ste prethodno pripremili.
05
Praćenje razvoja uzastopnih tura rasada
Ako sejete u nekoliko navrata, prethodna tura možda još neće biti spremna za iznošenje kada naredna stigne do pikiranja. Uz datum setve i naziv vrste beležite kada su se pojavili pravi listovi, kakav je bio koren pri pregledu i kada ste biljke presadili. Dodajte broj upotrebljenih saksija i njihovu veličinu. Tako ćete razlikovati vreme provedeno u početnoj posudi od vremena provedenog u većoj saksiji, umesto da sve svedete na jedan datum presađivanja. Beleške vodite za svaku turu zasebno, čak i ako je reč o istoj vrsti. Pri kasnijem poređenju videćete kako se rasad zaista razvijao u vašem prostoru, bez pretpostavke da je svaki put morao pratiti isti raspored.
Za narednu sezonu iz tih beleški izdvojite period kada su se u prostoru istovremeno nalazile početne tacne i već pikirane biljke. Zabeležite koliko je tog dana bilo zauzetih posuda, umesto da se oslanjate samo na ukupan broj biljaka uzgojenih tokom sezone. Ako poređenje površina staklenika pomaže u izboru, pogledajte staklenik Prestige, sa navedenim površinama od 3,77 do 28,08 m². Svoje beleške zatim povežite sa stvarnim rasporedom: koje su tacne još čekale, koje saksije su već bile popunjene i da li je ostalo mesta za rad. Takav pregled pokazuje kada je nastala gužva i omogućava da za sledeću turu pripremite mesto pre nego što sadnice budu spremne za pikiranje.
Kako postupiti kada sadnice nisu iste veličine
U istoj setvenoj posudi često se ne razviju sve biljke istim tempom. Nemojte odlagati pikiranje spremnih sadnica samo zato što nekoliko primeraka još nema prave listove, niti vaditi sve odjednom zato što je prva sadnica spremna. Pažljivo izdvojte dovoljno razvijene biljke, a manje ostavite u supstratu i proverite ih ponovo kasnije. Ako je rasad vrlo gust, radite polako kako ne biste pri vađenju jedne biljke uznemirili korenove susednih sadnica. Pre nego što podignete odabranu biljku, pogledajte koje su uz nju i gde možete da priđete štapićem ili lopaticom. Ako se zajedno sa njom podižu i susedne sadnice, zastanite i oslobodite koren umesto da celu grupu izvučete jednim pokretom.
Posudu sa preostalim biljkama zadržite obeleženu, a presađene sadnice označite istim nazivom vrste ili sorte. Ako jednu turu pikirate u više navrata, uz etiketu možete dopisati datum svakog presađivanja, da kasnije znate koje su biljke kada premeštene. Ako su korenovi već isprepletani, nemojte ih razdvajati naglim povlačenjem; procenite da li ih možete pažljivo odvojiti ili je za tu vrstu primerenije proređivanje. Kada je veliki deo rasada znatno slabiji ili zaostaje, nemojte pretpostaviti da će veća saksija sama rešiti problem. Razlikujte biljku koja samo sporije razvija prave listove od one sa vidljivo lošim stanjem listova ili korena. Ponovo procenite te znakove i uputstvo za konkretnu vrstu pre nego što menjate način uzgoja cele grupe.
Česta pitanja o pikiranju rasada
Da li su kotiledoni isto što i pravi listovi?
Nisu. Kotiledoni, odnosno klicini listići, pojavljuju se prvi. Pravi listovi izrastaju posle njih i imaju oblik karakterističan za biljku. Pri proceni spremnosti računajte prave listove, a ne kotiledone.
Koliko pravih listova treba da ima rasad za pikiranje?
Ne postoji isti broj za sve vrste. Pojava jednog ili nekoliko pravih listova dobar je znak, ali proverite i da li sadnica može pažljivo da se izvadi i da li se koren dovoljno razvio. Uputstvo za konkretnu vrstu ima prednost.
Da li treba čekati da koren izađe kroz rupice na dnu?
Ne. Koren koji se vidi kroz rupice može biti znak da biljka raste, ali nemojte čekati da se korenova masa zbije ili ispreplete. Pregledajte jednu sadnicu i procenite stanje korena i veličinu biljke.
Da li se pikiraju i sadnice posejane u zasebne ćelije?
Ne nužno. Ako svaka biljka raste u svojoj ćeliji, može ostati tamo dok joj koren i nadzemni deo ne traže više prostora. Tada je obično reč o presađivanju u veću saksiju, a ne o odvajanju više biljaka iz zajedničke posude.
Šta da radim ako rasad klone posle pikiranja?
Proverite da li je supstrat blago vlažan, da li voda može da otiče i da li su korenovi dobro prekriveni. Nagla promena uslova ili oštećen koren mogu doprineti klonulosti. Ako biljka ne počne da se oporavlja, pažljivo proverite njeno stanje umesto da je dodatno zalivate bez provere.
Najpouzdanije je da spojite nekoliko znakova: razvili su se prvi pravi listovi, sadnica može pažljivo da se odvoji, a koren još nije formirao zbijenu masu. Pikirajte samo biljke koje su spremne, koristite odgovarajuću posudu i pratite njihovo stanje posle presađivanja. Datum setve zadržite kao korisnu belešku, ali odluku donesite prema rasadu koji imate pred sobom.
