Koliki je rezervoar za kišnicu potreban plasteniku?
Planiranje sakupljanja kišnice
Veličina rezervoara za kišnicu uz plastenik zavisi od vode koju krov može stvarno da prikupi i od količine koju biljke potroše dok kiša izostaje. Zato ne postoji jedna zapremina koja odgovara svakom objektu. Izmerite krovnu površinu povezanu sa odvodom, procenite dotok iz lokalnih padavina i zabeležite potrošnju tokom suvih dana. Tek iz tog bilansa možete odrediti potrebnu korisnu zapreminu; istovremeno planirajte i bezbedan odvod viška kada se posuda napuni.
Šta proveriti pre kupovine 1
Površina plastenika i površina za sakupljanje kišnice
Rezervoar se ne bira samo prema veličini plastenika. Za proračun su potrebne tri odvojene vrednosti: površina krova koja zaista odvodi vodu u sistem, količina padavina u posmatranom periodu i voda koju biljke potroše dok kiša izostaje. Četvrti podatak je korisna zapremina same posude. Mešanje ovih mera lako vodi do pogrešnog zaključka: površina navedena uz model ne govori koliko litara staje u rezervoar, a ni velik krov ne daje vodu ako nije povezan sa odvodom.
Kataloški raspon površina može pomoći da uporedite veličine objekata, ali ne zamenjuje merenje krova. Na primer, aluminijumski staklenici Limited Edition navedeni su u rasponu od 3,77 do 28,08 m². Taj podatak nije automatski i površina sa koje se prikuplja kišnica. Pre računanja zabeležite dimenzije krova, strane sa kojih voda otiče i koje su od njih povezane sa istim rezervoarom. Na jednostavnoj skici odvojeno označite površinu objekta, deo krova uključen u sakupljanje i mesto posude. Tako ćete lakše uočiti da li u proračun unosite celu površinu ili samo njen deo. Uz svaku meru upišite jedinicu: kvadratni metri opisuju površinu, milimetri količinu padavina, a litri prikupljenu ili potrošenu vodu. Te vrednosti povezuju se proračunom, ali se ne mogu međusobno zamenjivati.
Izmerite krov koji zaista puni rezervoar
Za osnovni proračun koristi se horizontalna projekcija krovnih površina sa kojih voda otiče u sistem, a ne zbir površina kosih krovnih ploča. To je površina koju povezani deo krova zauzima gledano odozgo. Kiša koja pada na deo krova bez veze sa rezervoarom ne ulazi u prikupljenu količinu. Ako su povezane obe strane dvovodnog krova, računajte projekciju obe strane; nemojte istu tlocrtnu površinu brojati dvaput. Ako je povezana samo jedna strana, njenu projekciju označite zasebno, umesto da preuzmete površinu celog objekta. Nadstrešnicu ili prepust uključite samo ako voda sa njih zaista stiže do rezervoara. Kod složenijeg oblika krova prvo označite pojedinačne povezane delove, pa saberite njihove projekcije. Takav zapis omogućava da kasnije promenite samo jednu stavku ako povežete dodatni oluk.
Kod staklenika-oranžerije T-modela navedeni raspon površina je od 16,52 do 30 m², ali ni takav podatak sam po sebi ne daje slivnu površinu. Za konkretan proračun tražite ili izmerite dimenzije krova i utvrdite gde se voda odvodi. Ako je samo jedan oluk povezan sa rezervoarom, računajte samo površine koje do njega vode; planirana ili buduća veza ne treba da se tretira kao postojeći dotok.
Šta proveriti pre kupovine 2
Pretvorite količinu padavina u litre
Teorijski dotok u litrima dobija se množenjem povezane krovne površine u kvadratnim metrima količinom padavina u milimetrima. Jedan milimetar kiše na jednom kvadratnom metru odgovara jednom litru vode. Tako bi 12 mm padavina na povezanoj površini od 18 m² donelo najviše 216 litara pre uračunavanja gubitaka. To je količina koju krov teorijski može da prikupi tokom posmatrane kiše, a ne preporučena veličina rezervoara. Za procenu koristite podatke za svoju lokaciju i sezonu zalivanja, po mogućnosti raspoređene po mesecima ili danima, a ne samo godišnji zbir. Padavine i potrošnju upoređujte za isti period: mesečnu količinu kiše sa mesečnom potrošnjom, a dnevne podatke sa dnevnim bilansom. U suprotnom veliki godišnji dotok može prikriti manjak baš tokom nedelja kada je voda najpotrebnija.
U stvarnosti se ne prikupi svaka kap: deo vode može da se rasprši, zadrži na krovu ili izgubi na spojevima, a filteri i odvajanje vode od početnog ispiranja krova dodatno umanjuju dotok. Stvarnu količinu zato možete proceniti množenjem teorijskog dotoka faktorom iskorišćenja, koji izražava udeo prikupljene vode. Nemojte pretpostaviti isti faktor za svaki objekat. Uporedite nekoliko zabeleženih kiša sa količinom koja je stigla u rezervoar, uz belešku o eventualnom prelivanju i zalivanju tokom merenja. Ako je deo vode otišao kroz preliv, porast nivoa u posudi ne pokazuje sav dotok. Pri razmatranju piramidalnog staklenika Oasis takođe odvojite oblik objekta od podataka za proračun: naziv modela ne govori kolika je povezana horizontalna projekcija krova niti kuda voda otiče. Potrebne su mere i raspored odvoda konkretnog objekta.
Zabeležite koliko vode biljke troše
Potrošnju je najlakše proceniti beleženjem stvarne količine kojom zalivate. Tokom nekoliko nedelja zapišite koliko litara odlazi pri svakom zalivanju i koliko često ga obavljate. Količinu možete pratiti pomoću posude poznate zapremine ili očitavanjem vodomera, ako ga koristite za tu namenu. Za svaki dan saberite sva zalivanja, uključujući i ona obavljena u različito vreme. Ako ne zalivate svakodnevno, za prosečnu dnevnu potrošnju podelite ukupnu količinu brojem dana posmatranog perioda, a ne samo brojem dana kada ste zalivali. Sačuvajte i pojedinačne dnevne zapise, jer prosek ne pokazuje raspored potrošnje. Vodite odvojene beleške za uobičajene i toplije periode: prosečan dan može potceniti potrebu tokom niza sunčanih dana. Za proračun zalihe odaberite potrošnju koja odgovara upravo periodu bez kiše koji želite da obuhvatite.
Leje i saksije nemojte automatski računati kao jednu celinu. Mogu imati različitu zapreminu zemljišta i različitu učestalost zalivanja, pa se i njihova potrošnja razlikuje. Najpre zabeležite količine za svaku grupu, a zatim ih saberite ako koriste vodu iz istog rezervoara. Tako ćete kasnije moći da prilagodite procenu kada dodate saksije ili promenite zasađenu površinu, bez ponavljanja celog merenja. Biljke unutar zatvorenog plastenika ne dobijaju direktno kišu koja pada na krov; dotok i potrebe biljaka zato ostaju odvojene stavke. Pri poređenju staklenika sa ugrađenom ostavom razlikujte prostor za odlaganje od prostora u kom uzgajate biljke. Za potrošnju je važna količina vode potrebna zasađenim lejama i saksijama, a ne samo ukupna navedena površina objekta.
Šta proveriti pre kupovine 3
Odredite koliko dana bez kiše želite da premostite
Rezervoar treba da obezbedi zalihu za odabrani period bez kiše, a ne samo da prihvati deo ukupnih godišnjih padavina. Pogledajte lokalne podatke o kišnim i suvim periodima u sezoni kada plastenik najviše zalivate. Zatim odredite koliko uzastopnih dana bez korisne kiše želite da obuhvatite proračunom. Korisna je ona kiša od koje voda zaista stigne u rezervoar, ne samo svaka zabeležena padavina. Odabrani broj dana predstavlja vašu polaznu pretpostavku, a ne univerzalnu preporuku ili garanciju da će zaliha uvek biti dovoljna. Radi poređenja možete napraviti proračune za kraći i duži suvi period, uz istu dnevnu potrošnju. Tako ćete jasno videti koliko dodatne vode zahteva duža samostalnost. Kraći period znači manju potrebnu zalihu, ali i češću zavisnost od novog dotoka ili drugog izvora vode.
Razlikujte osnovni i optimističniji proračun. U osnovnom scenariju pretpostavite da tokom odabranog perioda neće biti kiše; u drugom uračunajte samo dotok koji je opravdano očekivati i koji rezervoar može da primi. Površine navedene za Bloomcabin Prestige staklenik kreću se od 3,77 do 28,08 m², ali format modela ne određuje koliko dana zaliha treba da traje. To zavisi i od broja leja, saksija i biljaka, kao i od zabeležene potrošnje.
Izračunajte manjak vode koji rezervoar treba da pokrije
U jednostavnom proračunu bez kiše pomnožite izmerenu dnevnu potrošnju brojem dana koje želite da premostite. Ako biljke troše 25 litara dnevno, a proračun obuhvata osam suvih dana, potrebno je 200 litara korisne vode na početku tog perioda. Ako se tokom njega očekuje kiša, nije dovoljno samo oduzeti ukupne padavine od ukupne potrošnje: važan je i njihov raspored. Voda koja stigne pred kraj perioda ne može da pokrije raniju nestašicu. Za promenljivu potrošnju napravite dnevni bilans sa početnom zalihom, dotokom, zalivanjem i preostalom količinom. Svakog dana dodajte prikupljenu vodu, oduzmite potrošnju i zabeležite eventualni višak koji odlazi kroz preliv. Najveći zbirni manjak pokazuje kolika početna zaliha treba da bude raspoloživa. U račun uključite samo dotok koji rezervoar može da primi i koji ostaje dostupan za kasnije zalivanje.
Na primer, 18 m² povezanog krova uz 12 mm padavina daje teorijski najviše 216 litara. Ako merenje pokaže da u rezervoar stiže 180 litara, a biljke troše 25 litara dnevno, ta količina ne pokriva osam dana bez kiše, odnosno potrebnih 200 litara. Ako je rezervoar pre te kiše bio prazan, nedostaje 20 litara; ako je u njemu ostala upotrebljiva voda, i ona ulazi u početnu zalihu. Time razlikujete kapacitet posude od količine koju trenutno imate. Kod prostranog staklenika Orangerie navedene površine su od 47 do 70 m², ali ni taj raspon ne zamenjuje meru povezanog krova i podatak o potrošnji. Veći rezervoar može da primi više vode, ali sam ne stvara dodatni dotok kada nema dovoljno padavina.
Šta proveriti pre kupovine 4
Uporedite nominalnu i korisnu zapreminu
Broj litara istaknut uz rezervoar ne mora biti jednak količini koju možete da iskoristite za zalivanje. Deo vode može ostati ispod nivoa izlaza ili se zadržati pri dnu, dok se posuda puni samo do nivoa preliva. Proverite nominalnu i korisnu zapreminu, položaj izlaza i količinu koja ostaje nedostupna pri uobičajenom korišćenju. Potrebnu zalihu iz proračuna uporedite sa korisnom zapreminom, a ne samo sa oznakom veličine posude. Na primer, ako vam je potrebno 200 litara za odabrani suvi period, nominalna oznaka od 200 litara sama ne potvrđuje da ćete celu tu količinu moći da iskoristite. Posebno zapišite rezervu za nepredviđenu potrošnju, ako je planirate. Ona se dodaje potrebnoj korisnoj količini, dok nedostupna voda nije rezerva za zalivanje. Tako ćete pri poređenju posuda znati koju količinu zaista tražite.
Pre kupovine proverite i kako se voda dovodi. Naziv klasičnog aluminijumskog staklenika i navedena površina modela ne potvrđuju da su oluci uključeni, niti da postoji odgovarajuća veza sa izabranim rezervoarom. Zatražite konkretne podatke o načinu prihvata vode, priključcima i mogućnosti odvođenja viška. Ne zaključujte o kompatibilnosti na osnovu fotografije ili naziva proizvoda; ako je potrebno prilagođavanje odvoda, proverite rešenje sa prodavcem ili stručnim izvođačem.
Unapred odredite putanju preliva
Kada se rezervoar napuni, nova kiša i dalje stiže sa krova. Zato pre punjenja odredite kuda će otići višak i proverite da izlaz neće biti blokiran lišćem ili drugim otpadom. Vodu usmerite tako da se ne zadržava uz plastenik, ne natapa prilaz i ne ispira zemlju na mestu na kom može da napravi problem. Ako se više odvoda spaja u jednu posudu, potrebno je da preliv može da prihvati dotok iz tog sistema; za izbor ili ugradnju složenijeg odvoda konsultujte stručnog izvođača.
Kod zidnog staklenika nemojte automatski računati i krov obližnje zgrade. U bilans ulaze samo krovne površine koje su namerno i stvarno povezane sa istim rezervoarom. Isto tako, proverite gde bi završio preliv ako je posuda postavljena blizu zida ili druge konstrukcije. Prilikom planiranja zabeležite i šta se dešava kada je rezervoar već pun: jasan put za višak je deo sistema, a ne dodatak koji se rešava tek posle prvog jačeg pljuska.
Šta proveriti pre kupovine 5
Mesto za rezervoar i održavanje dovoda
Mesto za rezervoar birajte tako da bude dostupno za pregled i korišćenje, a da ne ometa prolaz oko plastenika. Blizina mesta na kom se voda prikuplja može pojednostaviti povezivanje, dok kraći put do mesta zalivanja olakšava svakodnevni rad. Pri poređenju mogućih mesta proverite da li možete da priđete izlazu, poklopcu i priključcima, kao i da pratite kuda odlazi preliv. Posuda koja staje u slobodan ugao nije nužno i praktična ako joj posle postavljanja ne možete prići radi čišćenja. Istovremeno proverite da li podloga odgovara veličini i tipu rezervoara. Pun rezervoar predstavlja znatno veće opterećenje od praznog, pa za izbor oslonca, naročito kod velikih posuda ili složenijeg smeštaja, tražite uputstvo proizvođača ili savet kvalifikovanog stručnjaka. Mesto procenjujte za napunjenu posudu u redovnoj upotrebi, ne samo za praznu posudu pri postavljanju.
Na dovodu predvidite odgovarajuće rešenje za zadržavanje lišća i krupnih nečistoća, a filtere i oluke redovno pregledajte. Poklopac i pristup za čišćenje olakšavaju kontrolu onoga što ulazi u posudu. Pri pregledu pratite ceo put vode, od krova preko dovoda do rezervoara i preliva, umesto da proverite samo nivo u posudi. Ako posle kiše stigne manje vode nego ranije pri sličnim padavinama, proverite da li se na tom putu nakupio otpad ili je neki spoj počeo da propušta. Takvu promenu zabeležite pre nego što zaključite da je procenjeni kapacitet premali. Obratite pažnju i na materijal krova i oluka: ako ne znate kako utiču na prikupljenu vodu, nemojte pretpostavljati da je ona pogodna za svaku namenu. Za zalivanje jestivih kultura proverite preporuke za konkretne materijale i redovno uklanjajte nagomilani otpad.
Provera proračuna tokom prve sezone
Prvi proračun je procena; stvarni podaci pokazuju da li odgovara vašem sistemu. Posle kiše zabeležite količinu padavina, nivo vode pre i posle padavina i da li je došlo do prelivanja. Uz to beležite koliko vode trošite pri zalivanju. Koristite iste jedinice i isti način očitavanja kako biste mogli da upoređujete zapise. Posebno označite dane kada ste dopunili rezervoar iz drugog izvora, jer ta voda nije dotok sa krova. Posle nekoliko kiša moći ćete da uporedite teorijski dotok sa stvarno prikupljenom količinom i preciznije procenite gubitke. Posmatrajte i redosled punjenja i pražnjenja, ne samo ukupan sezonski zbir. Ako se rezervoar često puni do preliva, a zatim ostaje prazan tokom suvog perioda, taj obrazac je važan za novu procenu kapaciteta i pokazuje kada raspoloživa zaliha prestaje da pokriva potrošnju.
Veći rezervoar ima smisla samo ako može da se napuni i ako će dodatna voda biti potrebna kasnije. Ako se retko puni, sama veća nominalna zapremina neće povećati dotok; tada proverite potrošnju i povezane slivne površine. Ako se brzo prazni u sušnom periodu, uporedite stvarnu potrošnju sa korisnom zapreminom i razmotrite rezervni izvor vode. Razlikujte, dakle, manjak prostora za već prikupljenu vodu od manjka vode koja uopšte stiže sa krova. U prvom slučaju zapisi će pokazivati prelivanje pre kasnije nestašice; u drugom će dotok ostajati nedovoljan i bez punjenja posude. Kada menjate procenu, navedite šta ste korigovali: površinu, očekivani dotok, dnevnu potrošnju ili trajanje suvog perioda. Tako izbor rezervoara odražava odnos između krova, padavina i zalivanja, umesto da se zasniva na jednoj kataloškoj površini.
Česta pitanja
Da li za proračun treba koristiti površinu poda ili krova?
Koristite horizontalnu projekciju dela krova koji zaista odvodi vodu do rezervoara. Površina navedena uz model plastenika može poslužiti za poređenje veličina, ali nije zamena za meru povezanog krova.
Koliko vode teorijski donosi 1 mm kiše?
Jedan milimetar padavina na jednom kvadratnom metru daje jedan litar vode pre gubitaka. Na primer, na 25 m² i pri 10 mm kiše teorijski dotok iznosi 250 litara.
Da li je godišnja količina padavina dovoljna za izbor rezervoara?
Nije sama po sebi dovoljna. Godišnji zbir ne pokazuje koliko dugo kiša može izostati baš u periodu kada biljke najviše troše vodu. Uporedite potrošnju i padavine po mesecima ili tokom uzastopnih suvih dana.
Kako da procenim potrebnu zapreminu?
Zabeležite koliko vode trošite dnevno i odredite period bez kiše koji želite da premostite. U pojednostavljenom proračunu pomnožite potrošnju brojem dana, a zatim oduzmite samo dotok koji je realno očekivati. Rezultat uporedite sa korisnom, ne samo nominalnom zapreminom.
Šta treba da se dogodi kada se rezervoar napuni?
Preliv treba da odvede višak do mesta na kom voda neće da se zadržava, izaziva eroziju ili pravi problem uz plastenik i obližnje objekte. Proverite da je putanja slobodna i da je sistem primeren očekivanom dotoku; za složenije odvođenje obratite se stručnom izvođaču.
Pravi kapacitet nije broj koji se može odrediti samo prema veličini plastenika. Izmerite horizontalnu projekciju povezanog dela krova, uporedite mogući dotok sa stvarnom potrošnjom tokom suvih dana i proverite koliko vode možete da iskoristite iz posude. Kada unapred predvidite i putanju preliva, dobijate procenu prilagođenu svom prostoru i načinu zalivanja.
